Дијалог и/ли дебата

Дијалог и резоновање су важни начини комуницирања, подржавања истине и одупирања не­истини. Реч је једном од најбољих средстава саветовања и међусобне сарадње, што је пут ка зрелости и блаженству.

Недостатке увек можемо исправити, а ток исправке почиње тек када прихватимо дијалог и обу­чимо себе да прихватимо критику. Разлике у мишљењу су природна и здрава појава, ко­је обогађују друштво зрелим идејама. Ако се такве разлике у мишљењу користе пра­ви­лно, оне постају изванредно средство за процену ствари са различитих гледишта и ди­ме­нзи­ја.

Нажалост, такве разлике претвориле су се у алармантну свакодневницу, што је довело до на­станка дебате и ишчезавања дијалога.

Основна разлика у овим виђењима је та што дијалог ствара отворен став. Учесници су отво­ре­ни за сагледавање грешака и отворени су за промене, док је у дебати једина кри­ла­ти­ца: ”Ја сам у праву!”. Док се у дијалогу траже минимум заједничких мисли и договори, у­ дебати се траже велике разлике.

Људски его толико је велики да је човек одлучан да иде преко свих моралних граница за­рад сопственог добитка. С тим у вези, дебата подразумева супротстављање другој по­зи­ци­ји без фокусирања на осећања или везу и често омаловажава или презире другу особу. На­су­прот томе, дијалог укључује стварну бригу за другу особу и има за циљ да се са­го­во­рник не­ увреди.

Да би се разговор одвијао у правом смеру потребно је разумевање. Полазиште разумевања јесте у слушању. Оно изискује потпуну посвећеност и преданост. Иако наизглед не делује та­ко, слушање је активност, а не пасивна радња. Само стрпљиви и интелигентни могу би­ти добри слушаоци. Нестрпљиви људи слушају само механички. Управо је у томе и кљу­чна разлика између дијалога и дебате. У дијалогу једна позиција тражи снаге у другим, а у дебати се траже недостаци и слабости другог става. Док механички слуша, сукобљена страна осмишљава аргумент и чека грешку поводом које ће га изнети.

Заједнички језик циљ је дијалога, велики тријумф циљ је дебате.

                                                                                                                Никола Стојиљковић

 
Никола Стојиљковић о лепоти заједничког језика

За ове три године, колико се знамо, дружили смо се много пута. Врло је начитан, али није много глагољив. Паметно. Много чита, сабрано слуша, учи, опрезно запажа, продорно увиђа, сажето збори, а тако и пише… Завршава средњу школу. Као таквог, а и као првог комшију, замолих га да напише неку реч о теми коју посебно воли. Млад и паметан човек, у тексту указује на оно главно, на оно што нам често недостаје – на лепоту заједничког језика, на то да ”заједнички језик циљ је дијалога, велики тријумф циљ је дебате”, на муку коју ствара свађалачко општење међу људима, али и на ”подржавање истине и одупирање неистини”. Подсетимо се овде да је за грчку διάλογος наша стара реч двоесловие.